Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Cenzura i autocenzura". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

САДРЖАЈ

1. УВОД

Савремено доба обележено је распадом великих идеологија (либерализма, комунизма-социјализма и др.). Теорије о «крају идеологије» још дуго ће чекати на своје уозбиљење, будући да је «светска основица поцепана у себи и противуречна у себи» (Маркс).

Научно технолошка револуција праћена је даљим развојем поделе рада у којој је човеково знање и непосредно искуство све ограниченије. "Већина наших информација је добијена на посредан начин, из књига и новина, а не непосредним додиром са чињеницама. Ми смо људи који претежно живимо у «папирнатој средини»". У досадашњој историји невиђен развој средстава масовног комуницирања, пре свега електронских медија у рукама владајућих елита, претворио је свет у «глобално село», проширивши, самим тим, до неслућених граница могућности владавине и манипулације. Масовни медији, поред средства за ширење идеологије и сами су постали идеологија. Они у природној, друштвеној и културној средини изазивају социјално-психолошке последице чији је значај утолико већи, уколико смо их мање свесни. Савремени комуникациони системи као средства обликовања и представљања различитих мишљења све више замењују цркве, политичке партије и синдикате.

Будући да се цензура не односи само на сузбијање идеја и уметничких дела, већ и на област информација и људску комуникацију уопште, у оваквом цивилизацијском окружењу, она као прекид, ометање или искривљавање комуникације и релације са другим, постаје облик самоукидања и самопоништења човека. "У исто време она (група на власти) цензурише све симболе који спречавају да се њена воља претвори у истину (и тако мас-медија која су иначе створена као средство комуникације, претвара у средство за неосетно наметање свога политичког јарма и укидање истинске комуникације)".

Као једно од репресивних средстава културне политике државе, отуђени центри политичке моћи радо користе цензуру. Цензура је чињеница културе (и комуникације), али и изузетно сложен друштвени феномен, повезан са проблемима вредности, истине и слободе, морала и естетике, власти и моћи, услед чега су у његовом промишљању и данас присутна опречна схватања.

2 ПОЈАМ ЦЕНЗУРЕ

Још је Аристотел у Органону истакао да је дефиниција “оно што је најтеже утврдити, а најлакше побити.” Ово се, свакако, односи и на покушај одређења појма цензуре. Енглески теоретичар Мајкл Скамел наводи да је “цензура једна од популарних крилатица нашег времена, те је, као и већину крилатица изузетно тешко можемо дефинисати. Реч цензура описује наизглед једноставне, али у стварности крајње сложене друштвене механизме, који су предмет страсних расправа у модерном политичком животу, због чега је подложна селективном дефинисању, или директном извртању смисла и претварању у слоган”.

Етимолошки посматрано, реч цензура потиче од латинског глагола ценсео, ценсере, што значи проценити имање, испитати, проценити, изрећи оцену, мислити, изразити мњење, гласати за; а такође и закључити, одлучити, одредити. Њоме је означавано цензорство у смислу делатности, као и установа која цензуру врши, али је имала и општије значење у смислу “строго испитивање”.

Социолошка енциклопедија цензуру одређује као “чин забране или контроле књига, позоришних комада, филмова или садржаја других медија, или идеја, вредности и веровања одређених група због моралне, политичке, војне или друге неприхватљивости: ова контрола може бити уведена интерно од стране група или организација које производе информације, или од спољних извора као што су владе, регулаторна тела или друге групе чије функције могу укључивати овакве активности”.

...

 

-----------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.--------------------------------------   

www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com